Факултет је 2000. променио име у „Факултет спорта и физичког васпитања“, име које носи и данас. Промена није била проста «козметика», нити је донесена исхитрено, већ је била производ дужих расправа унутар Факултета. Идеја је била да се назив факултета учини препознатљивијим у складу са тенденцијама развоја струке и науке, као и називима сличних факултета у Европи. Најпре је нови наставни план и програм студија ишао у правцу прве две године заједничких студија и трећом и четвртом годином студија на одсецима: Спорт, Физичко васпитање, Рекреација. Међутим, 2003. прихваћени су нови наставни планови и програми, који су омогућили стицање високог образовања и звања за два јасно разграничена профила: из области физичког васпитања и области спорта. Осим тога, успостављен је и већи број нових предмета који су се касније појавили и код других сродних Факултета у Србији, као што су: Основе спорта младих (Дечији спорт), Аналитика и дијагностика, Технологија спортског тренинга и др.

   Крупни реформски захвати у високом образовању у нашој земљи су обележили почетак 21. века. Укључивање у „европску породицу“ универзитета значило је и прилагођавање система високог образовања стандардима Болоњског процеса. Постати део Европске зоне високог образовања подразумевало је међусобну усаглашеност и препознатљивост студијских програма, односно академских звања, као и мобилност студената, наставника и радне снаге, засноване на томе. У складу са претходно реченим, 2006. дошло је до усклађивања наставних планова и програма са Законом о високом образовању по принципима Болоњске декларације. Реформски захвати, који су се десили на Факултету, логичан су след непрекидних, деценијских иновација наставних планова и програма, уз задржавање своје аутентичности, имајући у виду искуство, на коме се наша институција градила. Организовање студија у складу са Болоњском декларацијом донело је садашњих шест студијских програма, од којих посебно треба истаћи докторске студије, чији је рад у великој мери допринео побољшању резултата у научно – истраживачкој делатности наставника, сарадника и студената.

   Декаду за нама обележило је, не само деловање и реформисање унутар Факултета, већ и деловање изван Факултета у свим сегментима, физичком васпитању, спорту, рекреацији. Наставници на предмету Теорија и методика физичког васпитања дали су значајан допринос унапређивању физичког васпитања у нашем образовно – васпитном систему, својим ангажовањем у комисијама за израду програма физичког васпитања. Учествовали су као чланови тимa у пројектима: Праћење и унапређивање образовних стандарда за крај основног образовања - Пројекат ИПА 2011; Опште образовање и развој људског капитала (Министарство просвете и науке Републике Србије и Завод за вредновање и квалитет у образовању, 2013) и „Развој школства у Републици Србији“ – Развој стандарда и вредновање – Израда предлога стандарда ученичких постигнућа за крај обавезног образовања (Министарство просвете и спорта Републике Србије и Завод за вредновање и квалитет у образовању, 2005-2010). Били су реализатори обука за примену образовних стандарда у реализацији завршних испита у основном образовању (Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, 2011), аутори и реализатори пројекта Успостављање система праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у настави физичког васпитања (Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања и Факултет спорта и физичког васпитања у Београду, 2011-2014). Резултате својих истраживања у пројектима, „Ефекти примењене физичке активности на локомоторни, метаболички, психо-социјални и васпитни статус популације Републике Србије“ (2011-2014) и „Унапређивање квалитета и доступности образовања у процесима модернизације Србије“ (2011-2014) (2011-2014) имплементирали су у наставну праксу физичког васпитања. Од 2010. су аутори и реализатори одобрених програма од стране Завода за унапређивање образовања и васпитања, дајући значајан допринос сталном стручном усавршавању наставника физичког васпитања. Наставници су ангажовани и у својству председника комисије на испиту за стицање лиценце за рад у образовању. као и у својству уводних предавача на семинарима за стручно усавршавање наставника физичког васпитања у оквиру пројекта „Спорт у школе“, који спроводи Савез са школски спорт Србије.

   Национални просветни савет је усвојио мере за побољшање здравља деце и омладине унапређивањем наставе физичког васпитања, кроз документ који је припремила Међуресорна радна група у којој су били представници више ресорних министарстава и струковних организација, као и наставници са Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.

   Масовни спорт, рекреација, спорт за све, спортска рекреација, после неколико деценија занемаривања, од 2006. налазе се на агенди друштва и поново постају један од приоритета реализације циљева спортског покрета у Републици Србији, чему су допринели и наставници са предмета Теорија и методика рекреације. Простор афирмације рекреативног спорта карактерише међуресобно деловање Mинистарстава просвете, науке и технолошког развоjа, Министарства здравља, Министарства омладине и спорта, Савеза за школски спорт, Друштва педагога физичке културе Србије, Завода за унапређивање образовања и васпитања, Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања и Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.
   Факултет је активно учествовао у изради Закона у спорту 2011. и 2016. и пратећим документима и правилницима. Представници Факултета су учествовали у изради Стратегије развоја спорта у Републици Србији за период 2014-2018. и Акционог плана за његову реализацију, Програма развоја спорта у Граду Београду 2015-2018, као и стратегије развоја школског спорта у Србији 2015 – 2018.

   Наглашена је сарадња са Министарством омладине и спорта РС, Олимпијским комитетом Србије, Спортским савезом Србије, Заводом за спорт и медицину спорта РС, великим бројем гранских спортских савеза и спортских клубова. Наставници Факултета су се налазили у улогама активних учесника у стварању врхунских спортских резултата српских спортиста, као тренери, кондициони тренери, чланови стручних тимова, спортски директор ОКС, вође олимпијске мисије Пекинг (2008) и Рио (2012). Реализована су два пројекта Факултета са Министарством омладине и спорта под називом: Ангажованост наставно-научног кадра са акредитованих државних факултета спорта у оквиру активности националних спортских савеза и елитних клубова и стручног кадра из националног спорта у систему образовања и усавршавања на акредитованим спортским државним образовним институцијама (2010) и Ангажованост у рекреацији грађана Републике Србије (2010).

   У последњих пет година Факултет је склопио уговоре о сарадњи са следећим савезима: Биатлон савез Београда, Гимнастички савез Београда, Кајакашки савез Србије, Српски савез професора физичког васпитања и спорта Београда, Атлетски савез Србије, Оријентиринг савез Београда, Оријентиринг савез Србије, Рафтинг савез Србије, Савез за практично стрељаштво Србије, Савез за синхроно пливање Србије, Спортски савез града Сремска Митровица, Триатлон савез Београда, Кјокушинкаи савез Србије, Пливачки савез Србије, Савез хокеја на леду Србије, Савез Соко Србије, Шаховски савез Србије, Џет ски савез Србије, Једриличарски савез Србије, Мачевалачки савез Србије, Српски драгон боат савез, Српски кунгфу вушу савез, Стонотениски савез Србије, Универзитетски спортски савез Београда, Шаховски савез Централне Србије, Боћарски савез Србије, Плесни савез Србије, Рукометни савез Србије, Савез Србије за бодибилдинг, фитнес, боди фитнес и аеробик, Савез Србије за дизање тегова, Савез за рекреацију и фитнес Србије, Скијашки савез Србије, Спортски савез особа са инвалидитетом, Веслачки савез Србије, Београдски карате савез, Савате савез Србије, Савез за школски спорт, Српски национални ронилачки савез.

   Факултет је указао почаст врхунским тренерима додељивањем почасних диплома:

• 2017. - Игору Кокошкову,
• 2016. - Богдану Обрадовићу,
• 2014. - Александру Ђорђевићу,
• 2012. - Александру Боричићу и;
• 2011. - Вуку Рашовићу.

   Последњу деценију рада Факулета обележила је и интезивирана међународна сарадња, оснивањем Центра за међународну сарадњу. Формирани су Центар за стручно образовање и усавршавање који оспособљава кадар за ниже нивое звања стручњака у области спорта и рекреације, као и Центар за издвачку делатност. Одређене су уже научне области на Факултету, а вршене су и промене у организацији катедри.

   На иницијативу проф. др Владимира Копривице 24.9.2016. одржана је оснивачка скупштина Удружења „АЛУМНИ ДИФ БЕОГРАД“ са седиштем на Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду. На њој је учествовало четрдесетак бивших студенткиња, студената и професора, међу најстаријима и проф. др Павле Опавски, и проф. др Леон Лукман. Удружење је формирано са циљем подизања угледа професије, повезивања дипломаца Факултета спорта и физичког васпитања у Београду и промовисања и практичне реализације модерног образовања у спорту, физичком васпитању и рекреацији. Тако је ФСФВ, после Машинског и Правног факултета постао трећи факултет на Београдском универзитету који има удружење дипломираних студената.

   У свом осамдесетогодишњем трајању Факултет је пролазио кроз различите развојне фазе, мењајући године студија, наставне програме и имена да би данас постао институција вредна дивљења и поштовања.