Богомдани спортисти, ми Срби, најешће нисмо свесни тих добијених дарова, ни могућности, па неретко мање пружамо, и краће трајемо него што можемо и што нам је дато. Са друге стране и сами се исчуђавамо сoпственим успесима, управо због тога што смо релативно лако, највише надареношћу дошли до њих, и та нас нереавнотежа, упркос светски признатим резултатима, чини недовољно задовољним, неубедљивим и плахим. На једној од трибина "Православље и спорт" академик Ђорђе Стефановић је између осталог рекао:
"Православље и спорт желе да се основна начела вере ставе у контекст људског надметања за част и достојанство у спорту и то тако да подстакну учеснике да буду ствараоци. Да из стања противника и конкурената постану борци за победу истине, а не за пораз противника ...
Свети оци и црква су говорили о духовном васпитању, потреби вежбања тела, о потреби чувања тела, мудрој умерености, али су у истој мери говорили и о значају хармоније и целовитости личности, која може да се оствари кроз васпитавање у спортским активностима."