Током академске 2014/15 године, на настави из Педагогије, студенти прве године ДИФ-а изразили су жељу да организовано, са наставницима, обиђу најзначајнија културна, историјска и духовна упоришта земље у којој живе, коју воле а и репрезентују је на такмичењима, наше Србије. Мада је студентима као део Педагогије, у склопу уводних предавања из националне историје педагогије, презентовано градиво о значају Немањића, посебно Светога Саве у развоју нашег школства, кроз разговор се искристалисало да један број наших студената никада није био у Милешеви и видео једну од најлепших фрески Србије, Европе и света, фреску Мироноснице на Христовом гробу са Белим анђелом као делом композиције. На иницијативу студената, решили смо да организујемо екскурзију коју смо назвали У сусрет Белом анђелу.

Екскурзија је, уз велику помоћ Деканата нашег факултета и Храма Светог Ђорђа са Чукарице, реализована од петка, 8.5. до недеље, 10. маја 2015. године. Током првог дана екскурзије, обишли смо манастире Морача (из 1252. године, задужбина Стефана, унука Немање и центар културних и историјских збивања више од седам векова) и Дајбабе (из 1897. године, обавијен велом легенде и укопан под земљу, у стену) а у поподневним сатима стигли смо под Острог (после Јерусалима и Хиландара, једно од најзначајнијих упоришта Православља од 17. века) где смо провели ноћ. У недељу смо пошли са Острога и обишли смо Ждребаоник (метох манастира Морача, саграђен 1818. године на темељима некадашњег немањићког храма) и "бели бисер у круни Немањићких манастира", Милешеву (задужбину Стефана Владислава из 13. века, манастир у којем се чува вишевековно непроцењиво културно, историјско и духовно благо српског народа).

Током нашег пута, упознавали смо се са најважнијим културно - историјским подацима, темељом образовања сваког академског грађана Србије. Студенти су чули и низ података о обичајима и традицији српског народа. Поред тога, са нама је путовао отац Ненад Продић из Храма светог Ђорђа са Чукарице. Захваљујући њему, верујући студенти упознати су најважнијим специфичностима Светосавља, веровањима и обичајима. Студенти који су то желели имали су прилику да се исповеде, миропишу, причесте, поклоне моштима светитеља и читане су им молитве за здравље, а једна од наших студенткиња се крстила под Острогом. Уз то, захваљујући оцу Продићу, на свим местима на којима смо били дочекивани смо као драги гости; имали смо прилике да видимо музејске експонате и манастирске ризнице, недоступне осталим туристима. За разлику од осталих туриста и посетиоца, од домаћина и/или кустоса смо чули већи број занимљивих података о историјским и уметничким вредностима похрањеним у нашим манастирима, посебно у ризници Милешеве.

Пут је протекао у изузетно пријатној атмосфери, уз смех, дружење, песму. Правили смо паузе и уживали у лепотама Бјелопавлићке долине, кањона Мораче, Златибора. Под Острогом смо утврдили вредности праштања, дељења, захвалности, међусобног помагања, толеранције према људима различитих нација и верског опредељења. Наши студенти прве године су осветлали образ својих професора. Где год да смо се појавили, понашали су се у складу са ситуацијом, озбиљно и достојанствено. Тиме су репрезентовали наш факултет у најбољем могућем светлу.

На крају, као педагог, желела бих да нагласим да једно овакво путовање вреди више од целог семестра предавања о националној историји педагогије. У име наших студената и у своје лично име, од срца се захваљујем Храму светог Ђорђа са Чукарице, посебно оцу Ненаду Продићу, и деканату Факултета за спорт и физичко васпитање у Београду. Без њихове подршке и помоћи, екскурзија би била далеко сиромашнија садржајем.

Припремила: Др Бранка Савовић.

 Повратак на почетну страну предмета "Педагогија"