Neostvarene ideje - šansa za poboljšanje situacije

Zakon o sportu koji stupio je na snagu 16. februara 2016. Godine. Nastao je sa idejom da se poboljša Zakon iz 2011. tako da se sistem sporta uskladi sa Strategijom razvoja sporta u Srbiji od 2014-2018. Realizacija svake ideje ima svoj razvojni put, kritična mesta i dileme koje ostaju za neku novu priliku. Formiranje završnog dokumenta opterećeno je stanjem infrastrukture, odnosima krovnih sportskih organizacija i dnevno političkim prilikama, tako da se početna energija reformisana modela funkcionisanja sporta preoblikuje u skladu sa procenom: Šta je to što u datom trenutku može da bude prihvaćeno i u bliskoj budućnosti realizovano.

Želim da ostanu zabeležena kritična mesta i dileme koje treba da razrešimo na putu povećanja obuhvata građana koji imaju redovne fizičke aktivnosti u funkciji:

• rasta i razvoja dece i mladih
• poboljšanja zdravlja,
• smanjivanja uslova za razvoj hroničnih nezaraznih bolesti,
• smanjivanje uticaja stresa,
• povećanja radne sposobnosti i efikasnosti na poslu,
• održavanja kvalitetnog funkcionisanja fizičkih i mentalnih sposobnosti do duboke starosti.

Uređivanje i modelovanje društvenih odnosa u oblasti Fizičke kulture je zbog povećanja mogućnosti za marketinško predstavljanje i povećanja atraktivnosti promenjeno u oblast Sport. Pobedila je potreba da i u ovoj oblasti iskažemo da smo raskrstili sa starim modelom funkcionisanja u kome je suština fizičke kulture bilo da se redovnim vežbanjem razvijaju bio-psiho-socijalni kapaciteti pojedinca i društva. Zakon o sportu iz 1996. godine ukinuo je društveni značaj sporta i kreirao ambijent za proces privatizacije u oblasti sporta. Ukinuta je i obaveza opštinskih vlasti da finansiraju teritorijalnu sportsku organizaciju.

Fizička kultura, kao termin, nije preživela tranziciju društva a mi već 20 godina pokušavamo da se naviknemo na termin Sport kao dobar marketinški alat koji treba da nam poveća vidljivost i olakša pristup do „sponzora“ i „donatora“. Istini za volju sponzori po pravilu gledaju šta je za njih isplativije tako da su Fizičko vaspitanje i Rekreacija u verziji srpskog kapitalizma ostali dugo godina po strani kao nedovoljno atraktivni za medijsku promociju i finansijsku podršku a privatizacija u sportu se nije desila sem kod par časnih izuzetaka.

Drugu vrstu problema doneo nam je model finansiranja koji je kao jedini kvalitet u sportu prepoznao osvajanje medalje, tako da su sportski radnici vrlo brzo shvatili da nema razloga da se bave čitavom populacijom i obuhvatom dece i građana. Umesto masovne fizičke kulture medalja nas je usmerila na ranu selekciju sportskih talenata a mediji su se postarali da se svi ostali usmere na posmatranje sporta i najivanje.

Nekadašnje vrhunsko sportsko umenje i ostvarivanje ličnosti zamenili smo profesionalizacijom a razvoj ličnosti i odrastanje zamenila je briga o visini profesionalnih ugovora.

Nekadašnji sportski radnici su postali anahroni a na njihova mesta dolaze tehno-menadžerska ekipa menadžera usmerenih pre svega na relacije trgovine igračima na domaćoj i svetskoj berzi.

Istovremeno u Evropskoj uniji proces se odvija u pravcu na kome smo mi bili do 1996.g. Lisabonska konvencija 1998, Bela knjiga o sportu 2004, Preporuka Svetske zdravstvene organizacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti 2007. bile su polazište za političku odluku EU, decembar 2010. da do 2020. godine pokrene novih 100.000,000 evropljana na redovnu fizičku aktivnost. Redovna fizička aktivnost je osnov za očuvanje i unapređenje zdravlja a Sport za sve prepoznaju kao osnovno sredstvo u realizaciji tih ciljeva. Javno zdravstvene aktivnosti u cilju promocije zdravih stilova života i pružanje mogućnosti svim građanima da se bave sportskim aktivnostim, jedan je od prioritetnih zadataka svake države. IZVEŠTAJ, četvrta podgrupa za izradu Strategije za razvoj sporta u RS 2014-2018.

Sport za sve kao pokret civilnog društva pruža mogućnost bavljenja sportom čitavoj populaciji građana i sprovodi preporuke da se sportske aktivnosti realizuju tokom cele godine i to najmanje dva puta nedeljno. Sport za sve je sredstvo u stvaranju jake i radno sposobne nacije (smanjenjem troškova lečenja, produžetak radnog veka, boljeg i zadovoljnijeg radnika i građanina...)

Rekreativno bavljenje sportom, ono kojim se bave statistike i ono koje govori u prilog razvijenosti svesti jednog društva ili pak ono koje je u skladu sa standardima i preporukama EU je ono rekreativno bavljenje sportom koje se realizuje: redovno (minimum jednom nedeljno), po kvalitetnim programima, pod vođstvom stručnih lica, na za to adekvatnim sportskim objektima i uz adekvatnu lekarsku kontrolu.

Stanje jedne nacije u pogledu sporta se ogleda u tome koliko ta zemlja brine o svakom građaninu i stvaranju uslova da se svi bave sportom.

Prilikom izrade Nacionalni program prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti u republici Srbiji do 2020. godine diskutovali smo ali nije postignuta saglasnost o tome da kroz nekoliko operativnih mera pošeljemo jasnu poruku građanima da je briga o zdravlju i njihova direktna odgovornost i da u delu prevencije kroz redovnu fizičku aktivnost mogu da doprinesu očuvanju i poboljšanju svojih funkcionalnih sposobnosti i preduprede razvoj hroničnih nezaraznih bolesti.

Na konferenciji u SANU, velikom većinom glasova, kardiolozi su procenili da Zdravstveni fond ne bi bio spreman da prihvati da se u Srbiji primeni iskustvo iz Velike Britanije koja više od 10 godina neguje model „Vežbanje na lekarski recept“, tako da zdravstveni fond preuzima deo troška vežbanja u fitnes klubu na koje se upućuje pacijent koji predispozicije ili verifikovane kardio probleme. Fitnes klubovi moraju da budu za to posebno sertifikovani, odnosno, da imaju odgovarajući prostor, program, opremu i kadar koji se specijalizovao za ovakvu vrstu programa. PPT prezentacija (slajd 46. i 47.)

Velikom većinom prisutnih kardiologa procenjeno je, takođe, da Zdravstveni fond ne bi bio spreman da po modelu Nemačpg fonda, vrati deo uplaćenog zdravstvenog doprinosa osobama koje su bile zdrave, odnosno, u toku godine nisu koristile usluge zdravstvenog sistema na teret Fonda.

Pretpostavljamo da bi glasanje bilo drugačije da smo ih direktno pitali da li oni profesionalno podržavaju ovakav stav nego što smo pitali da li će naš Zdravstveni fond da prihvati ovako radikalna rešenja.

Strategija 2009 -2014

Prilikom izrade prve Strategije razvoja sporta u RS od 2009-2013.g. pokušali smo da u paketu ekonomskih mera za poboljšanje stanja u oblasti sporta u delu poreske politike sportske organizacije i SRC dobiju status Komunalnog značaja, što bi om značajno smanjilo troškove. Kada smo 2012.g. pisali Priručnik za lokalne samouprave u oblasti sporta još jednom smo podsetili stručnu javnost da još uvek nismo iskoristili tu mogućnost na koju ukazuje Mitić. 2001.

o Poreska politika je praktično najmoćnije sredstvo u rukama države. Kroz poresku politiku najlakše se kreira razvoj svake oblasti i njen značaj u okviru društva. Država koja prihvata nužnost investiranja u zdravlje naroda može to da valorizuje na neki od poznatih načina:

Sportsko-rekreacioni centri i svi objekti koji su namenjeni fizički aktivnom provođenju slobodnog vremena, bez obzira na vlasničku strukturu, mogu da dobiju status ustanova od komunalnog značaja i na takav način da imaju olakšice i da plaćaju troškove struje, grejanja, telefona kao privatna lica a ne privredni subjekti. Na takav način može da se smanji cena korišćenja objekata koji postaju pristupačniji građanima. Bolnica u Kragujevcu je dobila takav status odlukom gradske skupštine. Priručnik za jedinice lokalne samouprave u oblasti sporta

Pokušali smo da ostalim članovima radne grupe objasnimo da je zbog rasta i razvoja dece i kvalitetnog sportskog rezultata u seniorskim kategorijama potrebno da koristimo model koji se odomaćio u skandinavskim zemljama da „Do 10 godina života deca treba da se takmiče u dometu bicikle“.

Prema predavanjima neurologa Rajka Rajovića, izuzetno je važno da od najranijeg detinjstva imaju mogućnost da se oprobaju u različitim fizičkim aktivnostima koje će pozitivno uticati na razvoj sinapsi koje su realni osnov za kvalitetniji motorički i mentalni razvoj.

Senzitivni razvoj motoričkih sposobnosti zaokružuje se pred pubertet, tako da nije logično da se deca pre stabilnog funkcionisanja čula vida opterećuju očekivanja od sportskih rezultata. Pedagogija nas upozorava da deca uzrasta do 7-8 godina i njihovi roditelji nisu spremni da podnesu poraz pa samim tim ni pobedu na kojoj se insistira u takmičarskom sportu. Veliko fizičko i mentalno opterećenje u tom uzrastu može lako da povredi i još češće trajno udalji dete iz oblasti sporta.

Tehno-menadžerska elita u oblasti sporta drugačije sagledava realni svet sporta kao prostora za biznis i podržava priču da je vreme odrastanja upravo vreme kada treba da se razdvoje sportisti koji su sposobni da pobeđuju i da je zato opravdano da se deca izlože velikom opterećenju koje će kao kriterijumska varijabla da razdvoji sposobne i nesposobne.

Šteta je što smo, pod pritiskom sportskih ambicija roditelja i trenera, dozvolili još nekoliko godina dominacije ideje da deca od najranije mladosti treba da se bave sportom u takmičarskom smislu. Nova Strategija sporta u RS 2014-2018. definiše da kod predškolske dece imamomo fizičku aktivnost a ne sport, što deci daje mogućnost da se u periodu odrastanja oprobaju u različitim aktivnostima, da tragaju za oblikom sporta kojim će u kasnijem životu da se takmiče ili bave kao svojom slobodno izabranom rekreativnom aktivnošću.

Škole sporta su toliko brojne da su postale i predmet uređivanja Zakonom o sportu, što je opet otvorilo još jedan krug razgovora o ponuđenim rešenjima.

NPS – Nacionalni prosvetni savet

Na 71. sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) održanoj 20. decembra 2011. godine u Beogradu pokrenuta je rasprava o realizaciji nastave fizičkog vaspitanja u mlađem školskom uzrastu. Tokom diskusije konstatovano je da je problem znatno širi i ozbiljniji, te je Savet zadužio predstavnike Društva pedagoga fizičke kulture Srbije i Saveza učitelja Republike Srbije u NPS da pripreme predlog mera za unapređivanje nastave fizičkog vaspitanja. (prilog Prezentacija O nastavi FV u mlađem školskom uzrastu-Mitić)

Na svojoj 78. sednici, održanoj 29. maja 2012. godine, polazeći od ukupne alarmantne situacije stanja psihofizičkih sposobnosti dece i omladine, posturalnih poremećaja i prisustva sve većeg broja hroničnih nezaraznih bolesti kao posledice uslova života i nedovoljne fizičke aktivnosti, NPS je zaključio da je potrebno formirati širu, međuresornu radnu grupu koja bi trebalo da predloži koje mere treba preduzeti radi poboljšanja zdravlja i psihofizičkih sposobnosti dece i omladine. Kako su fizičke aktivnosti značajne za njihov pravilan razvoj, treba, pre svega, unapređivati uslove za realizaciju nastave fizičkog vaspitanja kao integralnog dela vaspitnoobrazovnog sistema.

Nacionalni prosvetni savet je prihvatio PREDLOG MERA ZA UNAPREĐIVANJE NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA do koga je Međuresorna radna grupa došla posle skoro 18 meseci žestokih diskusija, pre svega, između predstavnika dva stručna društva. Više članova NPS je pohvalilo Predlog (Prezentacija) koji je sveobuhvatno sagledao složenu struktutu časovnih i vančasovnih aktivnosti kroz čitavu vertikalu nastave koji se šematski dobro sagledava u materijalu Pregled angažovanja učenika osnovnoškolskog uzrasta u vaspitnoobrazovnoj oblasti FV. Polazni dokument, koji smo razrađivali kroz radnu grupu, bio je dokument „Školska takmičenja i zdravlje“ koji je prezentiran na stručnoj tribini koju su 15. decembra 2009. organizovali FSFV i MPNTR.

Tom prilikom nije podržan jedan od predloga da se vrati predmetni nadzor nad nastavom fizičkog vaspitanja jer su članovi Međuresorne radne grupe procenjivali da je to mera koju Ministarstvo prosvete ne bi podržalo.

• NPS je prihvatio kompletan document koji je još u toku izrade a i u kasnijim tranzicijama MOS i posebno Školskog sporta bio osnov za dalje detaljisanje i razrađivanje. Savez za školski sport Srbije 2012. godine uz pomoć Ministarstva omladine i sporta, pokrenuo projekat besplatnih sportskih škola za decu koja nisu obuhvaćena sistemom sporta, koja su slabijeg materijalnog stanja i imaju preporuku svog pedijatra. Projekat „Sport u škole (strana 27)” sa realizacijom je započeo u decembru 2012. godine. U toku 2013. godine, projekat se realizovao u 48 gradova širom Srbije, u 60 škola. Angažovano je 60 profesora fizičkog vaspitanja koji rade sa 3.192 dece (1.525 dečaka i 1.667 devojčica). Otvoreno je 120 grupa. Realizovano je 9.600 časova u toku godine. Svih 60 škola opremljeno je sportskim rekvizitima.
  Pojedine lokalne samouprave prepoznale su značaj projekta i uključile se u njega preuzimanjem licencnog prava, a to su: Smederevo, Vrbas, Žabalj, Pirot, Gornji Milanovac, Čačak, Prokuplje, Požarevac. Posebno se ističu Smederevo, Vrbas i Šabac, koji su iz budžeta lokalne samouprave angažovali sve profesore fizičkog vaspitanja koji su evidentirani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Broj dece koja učestvuju u projektu u čijem finansiranju učestvuje lokalna samopuprava je oko 2.000.
  U 2014. godini program se realizovao u 88 gradova širom Srbije, u 103 škole, i učestvovalo je 6.008 dece (3.177 devojčica i 2.831 dečak) u programu čiji su troškovi finansirani od strane Ministarstva omladine i sporta i jedinica lokalne samouprave. Otvoreno je 105 grupa, angažovano 105 profesora u 26 okruga, koje finansira Savez iz budžeta koji je odobrilo Ministarstvo omladine i sporta. Otvoreno je 210 grupa i realizovano 8.800 časova u toku godine. U program „Sport u škole” uključeno je 53% devojčica i 47% dečaka.
• Drugo konceptualno rešenje: da se povećanje redovne fizičke aktivnosti operativno realizuje kroz vančasovnu aktivnost učenika: povećanje broja sekcija, Nedelja školskog sporta, Letovanja, Zimovanja, Škola u prirodi, Kursni oblici nastave, i povećanje obuhvata dece koja učestvuju na školskim takmičenjima; je opretaivno razrađivano po vertikali prvo u Strategija razvoja sporta u RS 2014-2018. (Akcioni plan Strategije 2014-2018.). Sledeći važan korak je donošenje Strategije razvoja školskog sporta koja polazi Izveštaja Analiza stanja u obrazovno-vaspitnim ustanovamau Srbiji u vezi sa školskim sportom, obuhvata dece sistemom školskog sporta, stanja školskog sporta u zemljama EU, Angažovanost u rekreaciji građana Srbije.
• Treći i najkomplikovaniji korak operativnog razrađivanja Programa razvoja sporta na nivou lokalnih samouprava koordinisano su realizovali SKGO i MOS uz pomoć donacije Švajcarske vlade. Urađen je Priručnik za lokalne samouprave u oblasti sporta i realizovana serija promocija priručnika i edukativnih sastanaka po regionima da JLS private duh Zakona o sportu id a na osnovu Strategije razvoja sporta urade svoje Programe razvoja sporta (pogledati primer Beograda) koji u delu školskog sporta postavljaju operativno razrađen akcioni plan.

Zakon o visokom obrazovanju iz 1998. Tzv “Šešeljev zakon” ukinuo je nastavu fizičkog vaspitanja na visokoškolskim institucijama. Posle burnih društvenih promena na vlasti %. Oktobra, počela je da se formira inicijativa za vraćanje fizičkog vaspitanja u akademske institucije. Rektorat BU je u više navrata prihvatao inicijativu sa FSFV UB, formirao radne grupe pa čak u jednom periodu imenovao referenta za operacionalizaciju takve inicijative. Početkom aprila 2010. Godine pokrenuta je još jedna Inicijativa o vraćanju nastave fizičkog vaspitanja na visokoškolske institucije. MOS je prihvatilo ovu inicijativu, formiralo radnu grupu koja je počela da radi na operacionalizaciji i proširilo delovanje grupe i na školski sport. Prilikom izrade Akcionog plana strategije razvoja sporta 2014-2018. u poslednjoj izmeni odustalo se od inicijative o vraćanju nastave uy obrazloženje da je upravo završen drugi krug akreditacija visokoškolskih ustanova, odnosno da nijedna nije u program stavila predmet Fizičko vaspitanje. Fakulteti i Visoke škole očekuju da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uz pomoć MOS, Ministarstva zdravlja i direktno opredeljivanje dela budžetskih sredstava za realizaciju nastave FV na nematičnim fakultetima. Trenutna situacija u kojoj MPNTR i dalje smanjuje iznos sredstava za materijalne troškove fakulteta i univerziteta u celini nije povoljan ambijent za ponovno pokretanje nastave FV. MOS je sa svoje strane 2013. imenovalo specijalnog savetnika Ministra za studentski sport. Pokrenut je projekat besplatnog vežbanja za studente – SOFA, koji preko posebno pokrenutog sajta koordinira veliki broj aktivnosti tokom čitave godine. Finansiranje projekta SOFA, oko 60.000.000 din je tokom 2014. išlo preko Univerzitetskog sportskog saveza Srbije. Za 2015. godinu fond za finansiranje projekta iznosio je 15.000.000 din a realizovan je preko Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije.

Prema Monografiji Angažovanost u rekreaciji građana Srbije 2010, (strana 48-55) koju je finansiralo MOS, skoro polovina studenata je zainteresovano za vraćanje nastave. Preko 55% studenata je zainteresovano za formu izborne nastave a čak 63% studenata je bi prihvatilo da kroz izborne sportske aktivnosti steknu ECTS bodove. Jedna četvrtina studenata je spremna i da samostalno sufinansira ovakve oblike nastave što nam je dalo ideju da kod srednjoškolaca i studenata u Akcionom planu predložimo model „Vaučera za vežbanje“.

Dekan Šumarskog fakulteta, prof. Medojević, je u više navrata insistirao da se ozbiljnije razrade modaliteti vraćanja nastave fizičkog vaspitanja i modaliteti povećane fizičke aktivnosti jer su uočili da prilikom periodičnih premera šume jer sa istim brojem studenata mere iste površine a jedina razlika je u tome što im sa novim generacijama studenata treba i dan više, jer studenti nemaju dovoljno kondicije da mogu da obave aktivnost prema ranijoj dinamici. Klub sporta rekreacije i zdravlja - FOREST 2014. je model kojim smo postavili kao potencijalno rešenje problema.

UNIVERZITETSKI SPORTSKO REKREATIVNI KAMPOVI U SRBIJI 2014. je model program koji ciljano omogućava usmeravanje dobrovoljnog uključivanja učesnika, odnosno podstiče učesnike na kreativni doprinos ukupnom programu. Model je testiran sa više uzrasnih kategorija: Dečji zimski festival, Nastavno zimovanje studenata, SPRET model učenika, BSA – Beogradska škola za animatore u turizmu, i svuda se pokazao kao efikasan model koji podstiče učesnike.

Strategija razvoja sporta u Srbiji 2014-2018.

Svi pravilnici i sistem vrednovanja rezultata zasniva se na merljivoj uspešnosti takmičara u pojedinim uzrasnim kategorijama na domaćim i međunarodnim takmičenjima. nadam se da ste i sami svesni da nam se sportska baza svela na decu roditelja koji to mogu i žele to da plate i da smo prilično daleko od centralne priče Strategije da su nam deca stvarno u središtu pažnje. Rešenje treba da tražimo u Međuresornoj saradnji Ministarstava Sporta, Zdravlja, Rad i socijalna politika, Prosveta, Lokalna samouprva tako da zajedno pronađemo sistemska rešenja za povećanje obuhvata dece.

Očekuje nas još jedan krug razgovora sa granskim sportskim savezima o potrebi i mogućnostima popularizacije sopstvenog sporta kod svih uzrasnih kategorija. Definisanje društvenog značaja sporta zahteva da se na svim nivoima vlasti i delovanja nevladinih i sportskih organizacija definiše šta je to obaveza države i lokalne samouprave prema:

• profesionalnom sportu
• reprezentativnim selekcijama
• takmičarskom-registrovanom sportu
• školskom sportu
• rekreativnom vežbanju svih uzrasnih kategorija
• fizička aktivnost radi prevencije i očuvanja zdravlja

Zakon o sportu 2016.

Zajednica fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i Asocijacija sport za sve Srbije su u toku javne rasprave pokušale da ukažu na neke nedoslednosti u čitanju i primenu Strategije razvoja sporta u RS 2014-2018.:

Član 95. pokušava da delimično obuhvati netakmičarske organizacije: škole sporta, kampove, fitnes centre i sportske centre a ostaje nedorečeno kakav status imaju grane sportova u kojima ne dominira takmičenje: Planinari, Aikido, Soko, Joga, Multisportovi, Lov, Ribolov, Izviđači, Ferijalci ni sl.

Nejasno je zašto zakonodavac želi da odvoji takmičarski sport od redovnog vežbanja i uvodi kriterijum pružanja usluga. Zašto zakonodavac želi da dodatno poreski optereti pružaoce usluga u oblasti sporta u koji država inače treba da investira da bi se poboljšala fizička radna sposobnost na kojij se zasniva bolja zdravstvena situacija, posebno u delu prevencije hroničnih nezaraznih bolesti, koje se dokazano manje razvijaju kod osoba koje imaju redovnu doziranu fizičku aktivnost.

Prebacivanje u privredno društvo, odnosno odgovarajući oblik preduzetništva za krajnjeg korisnika koji vežba radi sostvene rekreacije znači samo povećanje troškova tako da država ima veći prihod umesto da stvara ambijent i direktno investira u redovnost vežbanja.

Obrazloženje za „škole sporta“

Granski sportski savezi pokušavaju da izvrše pritisak na zakonodavca da odstrani škole sporta iz kategorije sportskih organizacija već treba da postanu privredna društva. Njihov osnovni argument je da neko naplaćuje svoj rad i pri tome koristi brend njihovog sporta.

Situacija se može posmatrati i iz ugla struke na sasvim drugačiji način. Kao organizatori škola sporta pojavljuju se profesori fizičkog vaspitanja koji su profesionalno edukovani za posao koji obavljaju i razni preduzetnici koji nemaju nikakvo formalno ni neformalno obrazovanje. Ako se usvoji sugestija većeg broja diskutanata na javnoj raspravi i usvoji redefinisani Član 27. tako da pravo na rad sa decom imaju samo edukovani ( akademske ili strukovne studije iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja) tada se taj član primenjuje i na škole sporta u kojima pravo na rad samo edukovani i licencirani stručnjaci.

Stručni i kvalitetni rad u „školama sporta“ koje vode profesori fizičke kulture njima donosi određeni prihod u profesiji za koju su školovani ali istovremeno deca dobijau kvalitetan program koji pomaže rast i razvoj bio-psiho-socijalnih kapaciteta dece.

Napominjemo da u takvim „školama sporta“, koje osporavaju granski savezi, ima mesta za svu decu a ne samo za talentovane i da višegodišnji trening i sistem takmičenja u njima daje prvenstveno podršku razvoju zdravih životnih navika redovnog vežbanja, odrastanje u društvu vršnjaka pomaže samopotvrđivanje i pozitivne socijalne navike, podnošenje usputnih poraza i pobeda koji kao takvi doprinose odrastanju dece koja se redovno bave sportom.

Sportski talentovana deca po pravilu brzo prerastu članstvo u „školama sporta“ i uključuju se u rad registrovanih sportskih klubova.

Dosadašnja praksa je pokazala da u razvijenim sportovima koji imaju ligaški sistem takmičenja klubovi ponekad ostvare pravo na prelazak u viši rang takmičenja ali, prvenstveno iz finansijskih razloga, ostanu na istom nivou takmičenja. Takva situacija se evidentira i na međunarodnoj sceni.

Smatramo da Zakon o sportu treba da uobliči i oživi opšte prioritete Strategije razvoja sporta koja je objavljena 6. januara 2015. koja u prvi plan stavlja razvoj sporta dece i omladine i povećanje obuhvata bavljenja sportom. Posmatrano sa tog stanovišta aktuelne „škole sporta“ imaju veći obuhvat dece nego sistem takmičarskog sporta pa ih kao takav model organizovanja treba podržavati a ne kroz poreski tretman dodatno opterećivati.

Posmatrano sa strane, očigledno je da su u pitanju pojedinačni finansijski interesi koji se postavljaju iznad logike, struke, nauke i zdravlja dece.

Zdravstvo je uspelo da postavi standarde kada su formirane privatne apoteke, po kojima vlasnik može da bude svako ko ima kapital ali stručni rad je definisan tako da lek može da prodaje samo diplomirani farmaceut. Čak ni farmaceutski tehničar ne može da da nekome da lek.

Doziranje fizičke aktivnosti je odgovoran zadatak koji zavisi od velikog broja parametara koji se zasnivaju na poznavanju biomedicinskih zakonitosti rasta i razvoja, a posebno senzomotornog razvoja. Psihosocijalni razvoj, pedagoški rad i praćenje razvojnih karakteristika su deo znanja koja se stiču na akademskim i strukovnim studijama iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja.

Na osnovu rezultata istraživanja kojim se dokazuju pozitivni uticaji kvalitetno realizovanih programa fizičkog vaspitanja, posebno u mlađem školskom uzrastu, kreirana je i nacionalna Strategija razvoja sporta u Srbiji, koja u prvi plan stavlja potrebu da se kod dece neguje i razvija navika za redovno bavljenje sportom i fizičko vežbanje.

Briga o deci i omladini, između ostalog, ostvaruje se kroz razvoj uslova za učešće u sportu na nivou škole, lokalnih sportskih organizacija, kroz sistem „Sporta za sve”, kroz razvoj takmičarskog i vrhunskog sporta, razvoj sportske infrastrukture kao i kroz depolitizaciju i demokratizaciju sporta.

Promovisanje pozitivnog odnosa prema fizičkom vaspitanju i fizičkom vežbanju je važna komponenta u promovisanju zdravog načina života kod mladih.

Tehnomenadžerske strukture u oblasti sporta su u poslednje dve decenije fokus pomerile prema sportskom rezultatu koji može da se naplati od države i na tržištu, tako da su sportisti postali roba koja se plasira na tržište. Zbog toga su lovci na talente i priučeni-osposobljeni treneri masovno počeli da osnivaju škole sporta za najmlađe, a pošto nemaju dovoljno znanja kao posledicu imamo da posle munjevitih rezultata u mlađim kategorijama najveći broj dece odustaje od sporta zbog povreda, prezasićenosti presingom rezultata na osnovu koga se sklapa profesionalni ugovor...

Beograd, 22. Februar 2016.
prof. dr Dušan Mitić